Mali dinosaurus i zubići koji pričaju

U jednoj mekoj, toploj sobi, dečak Relja je sedeo na svom tepihu. Pored njega se igrao jedan sasvim neobičan drugar. Bio je to mali dinosaurus Brka. Brka je bio smaragdnozelen, posut veselim narandžastim tačkicama, a ispod nosića su mu rasli dugački, svilenkasti brčići. Kad god bi se Brka nasmejao, ti brčići bi zaigrali levo, desno, gore, dole.

Došlo je veče i vreme za spavanje. Relja je uzeo svoju plavu četkicu, pa pružio Brki njegovu malu, žutu.

„Hajde, Brko“, rekao je Relja nežno. „Vreme je za pranje zubića.“

Mali dinosaurus je samo odmahnuo glavom. Prekrstio je šapice i stisnuo usta.

„Neću“, promrmljao je Brka kroz stisnute usne. „Baš me mrzi.“

Tada se iza njegovih usana začuo tanak, piskav glas.

„Čujemo li mi to dobro?“ upitao je neko iz njegovih usta.

Relja je širom otvorio oči. Dinosaurus Brka se toliko iznenadio da je sam otvorio usta. Tamo, u donjem redu, stajao je Donji Sekutić i mahao malenom, belom maramicom.

„Objavljujemo štrajk!“ objavio je Donji Sekutić veselo. „Dosta je bilo lenjosti! Zubići žele penu i mehuriće!“

Iz dubine se javio još jedan glas, malo krupniji i veoma pospan. Bio je to Kutnjak Mile.

„Tako je!“ doviknuo je Kutnjak Mile. „Ja sam Mile i leđa me bole od mrvica keksa! Hoću kupanjac! Dok ne dođe pena s ukusom jagode, mi odbijamo da žvaćemo bilo šta sutra. Samo ćemo da pevamo!“

I zubići su zaista zapevali.

„Četkica je drugar fin, pere zube dinosaurusima svim! Šu-šu-šu, tri-ri-ri, čisti smo ko biseri!“

Brka je začuđeno dodirnuo svoje svilenkaste brčiće. Zubići su u njegovim ustima cupkali u ritmu pesme. Golicali su ga. Dinosaurus se zakikotao, pa su i brčići opet poskočili.

Relja se nasmejao i rekao: „Čuješ li ih, Brko? Donji Sekutić i Mile traže svoju kupku. Pogledaj kako je fina ova pasta od jagode. Miriše baš kao slatkiš.“

Mali smaragdnozeleni dinosaurus je pogledao Relju, pa pogledao svoju žutu četkicu. Pomirisao je pastu. Mirisala je toplo i slatko.

„Hoću i ja mehuriće!“ povikao je dinosaurus Brka.

Relja mu je pomogao da stavi malo paste na četkicu. Brka je prislonio meka vlakna na svoje zubiće.

Šu-šu, šu-šu.

Četkica je veselo klizila preko zuba. Donji Sekutić se odmah umio i zablistao belim sjajem.

„Ooo, divno, kako prija!“ uzviknuo je Donji Sekutić dok se kupao u beloj peni.

Zatim je četkica otišla dublje, skroz do zadnjeg dela. Šu-šu, šu-šu.

„Aaaah“, uzdahnuo je Kutnjak Mile s olakšanjem. „Ovo je prava banja. Mrvice su otišle, a stigla je jagoda.“

Brka je prao zube kružeći četkicom gore i dole, levo i desno. U ustima se napravila velika, meka pena od belih balona. Relja je natočio mlaku vodu u čašu. Mali dinosaurus je bućkao vodu u ustima — buć, buć, buć — a onda sve ispljunuo u lavabo.

Svi zubići su sada blistali. Bili su čisti, glatki i potpuno mirni. Štrajk je bio završen, a Donji Sekutić i Kutnjak Mile su se udobno smestili na svoja mesta.

Relja i Brka su se vratili u sobu i popeli na krevet. Svetlo je bilo prigušeno i prijatno.

Brka je prešao jezikom preko svojih glatkih zubića. Bili su sasvim sveži. Mali dinosaurus je položio glavu na meko jastuče. Njegove narandžaste tačkice su mirno svetlucale, a dugi, svilenkasti brčići su se spustili uz obraze.

„Laku noć, Sekutiću“, prošaputao je Brka. „Laku noć, Mile.“

Iz usta se više nije čuo nijedan glasić. Zubići su već uveliko spavali, umiveni i siti pene.

Relja je pokrio svog malog zelenog druga toplim ćebencetom. Soba je utihnula. Sve je postalo mirno, pospano i meko.