Veliki štrajk malih zubića

U jednoj ušuškanoj sobi sa zvezdastim tapetama, dečak po imenu Relja spremao se za spavanje. Ali te večeri, ispod njegovog kreveta začulo se jedno tiho, šuškavo: Krc-krc.

Relja je provirio i ugledao malog, smaragdnozelenog dinosaurusa sa narandžastim tačkicama i neobično dugačkim, svilenkastim brčićima.

„Zdravo! Ja sam Brka,” prošaputao je dinosaurus, grickajući slasni kolačić od šumskih jagoda. „Pobegao sam iz slikovnice jer tamo svi stalno govore o pranju zuba!”

„Zar ti ne pereš zube pre spavanja?” upitao je Relja, držeći svoju plavu četkicu.

„Nikada!” ponosno se nasmejao Brka. „Moji zubi vole da spavaju umotani u mrvice keksa. To im je kao toplo ćebence!”

Relja se nasmešio i ponudio Brki mekani jastučić. Obojica su legli, ugasili veliku lampu i ostavili samo malu, noćnu svetiljku u obliku meseca. Soba je utonula u mir...

A onda, u potpunoj tišini, začuo se piskav, sićušan glas: „Dosta je bilo! Ja više ne mogu da dišem pod ovom koricom od vanile!”

Brka je naglo otvorio oči i pipnuo svoju njuškicu: „Ko to priča u mojoj glavi?”

„Mi nismo u tvojoj glavi, mi smo u tvojim ustima!” povikao je drugi, još tanji glasić sa donje vilice. „Ja sam Donji Sekutić, a ovo pored mene je Kutnjak Mile! I zvanično objavljujemo: ŠTRAJK!”

Relja je seo na krevet, a Brka je širom otvorio usta. Tamo unutra, mali beli zubići su se meškoljili, protestovali i držali zamišljene transparente!

„Zahtevamo penu!” zapevao je Kutnjak Mile. „Zahtevamo mehuriće od nane i nežno češkanje!” „Tako je!” dodao je mali Očnjak. „Zalepljena čokolada nije pidžama! Hoćemo da se kupamo, ili ćemo celog jutra praviti smešne grimase i škripati kao stara vrata: Škriiiip-škrut!”

Mali dinosaurus je počeo da se vrpolji jer su ga zubići golicuckali dok su marširali levo-desno. „Hej, stanite, to golica! Relja, upomoć, moji zubići plešu kazačok!”

Relja se tiho nasmejao, skočio do kupatila i doneo čašu tople vode, malu četkicu sa mekim vlaknima i pastu koja je mirisala na najslađe šumske jagode i svežu mentu.

„Evo pregovora!” rekao je Relja veselo. „Ako Brka pristane na jedno penušavo kupanje, da li štrajk prestaje?”

„Ooo, miriše na jagodice!” povikaše svi zubići uglas: „PRIHVATAMO!”

Relja je pažljivo dodao četkicu Brki, i tada je nastala prava, čarobna PENUŠAVA ZABAVA!

Brka je počeo da trlja, a iz njegovih usta izletali su svetlucavi, mirišljavi mehurići: Šu-šu, trlj-trlj, švap-švap! Mehurići su lebdeli po sobi, pucajući uz tiho: puc! Zubići su pevali od sreće, radosno se umivali i klizali po mekanoj peni kao na vodenom toboganu.

Kada je Brka isprao usta toplom vodom, dogodilo se pravo malo čudo. Njegov osmeh je zasijao tako sjajno i čisto, kao da je u ustima sakrio punu šaku zvezdica padalica.

„Aaaah...” uzdahnuo je Kutnjak Mile, nameštajući se udobno u desni. „Ovo je prava čista pidžamica. Laku noć svima.”

Brka se naslonio na jastuk, sa širokim, blistavim osmehom koji više uopšte nije štipao ni škripao. „Znaš šta, Relja... ovo je zapravo bilo jako lepo. Moji zubići su sada tako glatki i mirni.”

„I moji,” prošaputao je Relja, pokrivajući svog malog zelenog prijatelja mekim ćebetom.

Mehurići od paste polako su nestajali u vazduhu, ostavljajući blagi miris nane i jagoda. Soba je ponovo postala tiha i topla. Noćna lampa je lagano treperila, šaljući zvezdane senke po zidovima.

Brka je sklopio svoje krupne oči, a njegovi mekani brčići su se opustili. Zevnuo je slatko i duboko: „Laku noć, Relja... Laku noć, zubići...”

„Laku noć, Brko...” uzvratio je dečak, tonući u san.

Mali dinosaurus je tiho zahrkao, a celi svet je mirno zaspao... u najlepšim, zvezdanim snovima.